Pi­še: Če­do­mir An­tić


„Sreć­ne vam ra­ne, ju­na­ci!“ Je­dan bi­jed­ni, osta­re­li, od­vrat­ni re­žim iz­me­đu vas i slo­bo­de sta­vio je oru­ža­nu si­lu. Go­to­vo je. Go­tov je. Sa­mo još to ne­ko tre­ba da mu ka­že. Mo­žda či­tav na­rod, ka­da za­u­sta­vi op­šti­ne, fa­bri­ke, sta­ne na pu­te­ve, is­klju­či stru­ju, za­tvo­ri vo­du... Ne mo­že či­tav na­rod bi­ti te­ro­ri­sta - te­ro­ri­sta je onaj ko­ji na­tje­ra na­rod na ta­kav ot­por. Ni­je va­žno da li će Mi­lo Đu­ka­no­vić, taj bre­žnje­vljev­ski ti­ra­no­sa­u­rus po­bje­ći no­ćas ili za de­set da­na... Ili će mu nje­go­vi za­šti­ti­ni­ci omo­gu­ći­ti da vla­da ne­što du­že... Va­žno je da se do­ka­za­lo da ste vi Na­rod. On je ni­šta. Jed­na imi­ta­ci­ja dik­ta­to­ra i uvre­da za sa­vre­me­nog evrop­skog po­li­ti­ča­ra. Po­mi­slio je ne­sreć­nik da su on, nje­go­va u po­li­tič­kom-bi­zni­su ak­tiv­na rod­bi­na i par de­se­ti­na sa­u­če­sni­ka u mno­go­broj­nim kri­vič­nim dje­li­ma, oli­če­nje dr­ža­ve Cr­ne Go­re. Bez nje­ga i par po­li­tič­kih sa­te­li­ta sve će se, ka­že, ras­pa­ti. Cr­na Go­ra po­sta­će dio Ve­li­ke Sr­bi­je sa­mo ako Mi­lo Đu­ka­no­vić do­bi­je grip... Ako mu se, pak, upa­le he­mo­ro­i­di, „šam­pi­on­ka evrop­skih in­te­gra­ci­ja“ očas će po­sta­ti dra­gulj u kru­ni zlih ru­skih im­pe­ra­to­ra... Umje­sto da ova­ko bu­de „ču­do re­gi­o­na“ i u per­spek­ti­vi naj­ve­ći udio Še­ste flo­te.
Šta je po­sti­gao Đu­ka­no­vić ti­me što je po­slao par­tij­sku po­li­ci­ju i re­žim­ske ba­ti­na­še da tu­ku že­ne i dje­cu po pod­go­rič­kim uli­ca­ma, da na­o­či­gled gra­đa­na i ka­me­ra mla­te mla­di­će s ko­ji­ma ni­su bi­li u su­ko­bu, ko­je pret­hod­no ni­su ni po­ku­ša­li da legi­ti­mi­šu, i ko­ji su ta­ko opa­sni i tra­že­ni kri­mi­nal­ci da su ih Mi­lo­vi iz­vr­ši­o­ci, vi­djev­ši da ih ne­ko mo­žda sni­ma, od­mah pu­sti­li da ot­hra­ma­ju ili ot­pu­ze s mje­sta ba­ti­na­nja. To ni­ka­da ni­je bi­lo da po­li­ci­ja bje­ži od onih ko­je tre­ba da uhap­si na­kon što ih je bri­žlji­vo na­mla­ti­la.
Gdje će do­spje­ti dr­ža­va u ko­joj se mi­ni­star ču­di što no­vi­na­ri pi­ta­ju za­što je „pri­ve­den“ na­rod­ni po­sla­nik i pred­sjed­nik jed­ne de­mo­krat­ske i par­la­men­tar­ne stran­ke? Ka­kva je bu­duć­nost va­še dje­ce u ze­mlji či­jeg je pred­sjed­ni­ka ne­mo­gu­će smi­je­ni­ti, gdje iz­bo­ri va­že sa­mo ako ima­ju je­dan, od vla­sti pre­po­ru­čen, is­hod, gdje će dr­ža­va „ne­sta­ti“ ako Mi­lo Đu­ka­no­vić i nje­go­va par­ti­ja iz­gu­be iz­bo­re i pad­nu s vla­sti?
Ko­li­ko to sa­ve­zni­ka Mi­lo Đu­ka­no­vić ima u svi­je­tu? Da­nas je ja­sno da svi oni ko­ji su ga tap­ša­li po ra­me­ni­ma ni­su sprem­ni da ra­de s ne­kim pro­tiv ko­ga na­rod pro­te­stu­je du­že i ener­gič­ni­je ne­go što su se is­toč­no­nje­mač­ki de­mon­stran­ti bo­ri­li za svo­ju slo­bo­du dav­ne 1989. go­di­ne. Ko­li­ko će Đu­ka­no­vi­ću po­mo­ći srp­ska vla­da? Sra­mot­no je po­na­ša­nje Vu­či­ća i Ni­ko­li­ća. Nji­ma je va­žni­je da osta­nu na vla­sti ne­go da se po­na­ša­ju kao mo­der­ni evrop­ski po­li­ti­ča­ri. Ne­ma raz­go­vo­ra sa dik­ta­to­ri­ma ko­ji fal­si­fi­ku­ju iz­bo­re, ozlo­gla­še­ni su zbog ne­de­mo­krat­skog po­na­ša­nja, pro­ka­že­ni u jav­no­sti za de­ce­ni­je na­vod­nog vr­še­nja ra­znih kri­mi­nal­nih rad­nji. Ne­ma pri­ma­nja ti­ra­na ko­ji pre­bi­ja­ju svoj na­rod, sva­đa­ju gra­đa­ne po na­ci­o­nal­noj osno­vi, pro­go­ne cr­kvu... Vri­je­me je za boj­kot Mi­la Đu­ka­no­vi­ća. Ko­li­ko god du­go­va­li Đu­ka­no­vi­ću za pod­zem­ne i dru­ge rad­nje ko­je su do­pri­ni­je­le nji­ho­vom je­dvi­tom do­la­sku na vlast 2012. go­di­ne, vla­sti u Be­o­gra­du još vi­še du­gu­ju ide­ji de­mo­kra­ti­je i na­rav­no svom na­ro­du. Na­ši gra­đa­ni Sr­bi, Cr­no­gor­ci, Bo­šnja­ci i Mu­sli­ma­ni sa cr­no­gor­skim dr­ža­vljan­stvom ve­li­kom ve­ći­nom po­dr­ža­va­ju gra­đa­ne Cr­ne Go­re, a u ma­lom bro­ju su na­klo­nje­ni Đu­ka­no­vi­će­vom re­ži­mu. Ako već ima­ju ne­ki lič­ni dug, ne­ka po­nu­de Đu­ka­no­vi­ću azil u Sr­bi­ji. Uko­li­ko je bez­bjed­nost i ne­ka­žnji­vost Đu­ka­no­vi­ća i nje­go­vih ne­po­sred­nih sa­rad­ni­ka ci­je­na za slo­bo­du, za osni­va­nje pre­la­znih usta­no­va ko­je bi Cr­noj Go­ri ko­nač­no omo­gu­ći­le slo­bo­du i de­mo­kra­ti­ju - on­da je tre­ba smje­sta pla­ti­ti. Ne­ka do­đe u Sr­bi­ju, a mi ko­ji ne mo­že­mo bi­ti uto­či­šte biv­ših dik­ta­to­ra do­ni­je­će­mo po­se­ban za­kon za nje­ga. Sje­ti­će­mo se ka­ko je za­krat­ko, ob­ma­nju­ju­ći cr­kvu i srp­ske stran­ke, tvr­dio da po­ma­že u bor­bi za de­mo­kra­ti­za­ci­ju SR Ju­go­sla­vi­je (ma­da je gla­sao za Mi­lo­še­vi­ćev iz­bor za pred­sjed­ni­ka SRJ). Sr­bi­ja bi Đu­ka­no­vi­ću mo­gla da po­nu­di azil. Ova­kav pre­se­dan ni­je opa­san, po­seb­no ako bi osta­tak re­ži­ma pri­hva­tio de­mo­kra­ti­ju. Ako ne pro­li­ju na­rod­nu krv, oni sva­ka­ko mo­gu da ra­ču­na­ju na mi­lost ko­ju su do­bi­le vo­đe bi­je­log re­ži­ma u Ju­žno­a­frič­koj Re­pu­bli­ci. Sa­mo Cr­noj Go­ri tre­ba po­mi­re­nje i su­o­ča­va­nje sa pro­šlo­šću – ko­je Sr­bi­ja na­ža­lost ni­je ima­la. Mi smo po­gri­je­ši­li što se po­slije 2000. ni­smo na pra­vi na­čin po­mi­ri­li i da­nas za­to pla­ća­mo vi­so­ku ci­je­nu. Mi svo­je ci­lje­ve ta­ko ni­smo po­sti­gli, ali sva­ko me­đu dr­žav­ni­ci­ma ve­li­kih si­la ko je že­lio da na vlast u Sr­bi­ji do­ve­de bes­kič­me­nja­ke upra­vo je tim pu­tem u to­me i uspio. Da­nas ima ta­kve.
Na­pad na de­mon­stran­te u Pod­go­ri­ci, pre­mla­ći­va­nje gra­đa­na, hap­še­nje na­rod­nih po­sla­ni­ka i na­ci­o­nal­nih vo­đa, su­za­vac ko­ji se vi­je nad cen­trom gra­da, pri­jet­nje, kle­ve­te... Sve je to ot­por ti­ra­nina ko­ji su da­nas sla­bi­ji. Mi­lo­še­vi­ća su po­sle 9. mar­ta 1991. spa­si­li rat i ve­li­ka ne­sre­ća srp­skog na­ro­da. Da­nas Đu­ka­no­vi­ća ne­ma ko da spa­se, osim mo­žda na­rod­ne ne­slo­ge ili tre­nut­ka stra­ha. Baš kao što je 9. mar­ta pri­je če­tvrt vi­je­ka sa bal­ko­na Na­rod­nog po­zo­ri­šta ve­li­ki srp­ski knji­žev­nik Bo­ri­slav Mi­ha­i­lo­vić Mi­hiz uz­vik­nuo da će­mo „...to dr­vo ne­slo­bo­de (re­žim) lo­mi­ti, lo­mi­ti i lo­mi­ti dok ga ne slo­mi­mo“... Da­nas sva­ko di­je­te u Pod­go­ri­ci, na Ce­ti­nju, u Ro­ža­ja­ma, Ko­to­ru ili u Plje­vlji­ma mo­že re­ći to isto. Mi­lo Đu­ka­no­vić je go­tov. Usta­la je Cr­na Go­ra! Pod­go­ri­ca je Svi­jet!
(Autor je isto­ri­čar i
do­cent na Fi­lo­zof­skom
fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du)